Kada popijemo čašu vode, zapišemo nešto u svesku, uzmemo lek protiv prehlade ili sagradimo kuću, ne pravimo uvek vezu sa šumama. Pa ipak, ovi i mnogi drugi aspekti našeg života su na ovaj ili onaj način povezani sa šumama.
Održivo upravljanje šumama i njihovo korišćenje resursa su ključni za borbu protiv klimatskih promena i za doprinos prosperitetu i blagostanju sadašnjih i budućih generacija.
Šume u velikoj meri igraju ključnu ulogu u smanjenju siromaštva i u postizanju Ciljeva održivog razvoja (eng. Sustainable Development Goals).
Ipak, uprkos svim ovim neprocenjivim ekološkim, ekonomskim, društvenim i zdravstvenim dobrobitima, globalno krčenje šuma nastavlja se alarmantnom brzinom.
Drveće pomaže da se obezbedi hrana i voda bez bakterija u mnogim kuhinjama, da se napravi bezbroj nameštaja i pribora, da se zamene štetni materijali poput plastike, da se stvaraju nova vlakna za našu odeću i, kroz tehnologiju, da bude deo oblasti medicine.
Od vitalnog je značaja da se drvo troši i proizvodi na ekološki prihvatljiviji način za planetu i njene stanovnike. Zaštitimo ovaj lako obnovljiv resurs održivim upravljanjem šumama.
Istorija Međunarodnog dana šuma
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 21. mart Međunarodnim danom šuma 2012. kako bi proslavila i podigla svest o značaju svih vrsta šuma. Zemlje se podstiču da preduzmu lokalne, nacionalne i međunarodne napore da organizuju aktivnosti koje uključuju šume i drveće, kao što su kampanje sadnje drveća.
Organizatori su Forum Ujedinjenih nacija o šumama i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), u saradnji sa vladama, Saradničkim partnerstvom za šume i drugim relevantnim organizacijama u ovoj oblasti.
Da li ste znali?
-Šume su dom za oko 80% svetskog kopnenong biodiverziteta, sa više od 60.000 vrsta drveća.
-Oko 1,6 milijardi ljudi direktno zavisi od šuma za hranu, sklonište, energiju, lekove i prihod.
-Svet na godišnjem nivou gubi 10 miliona hektara šume – otprilike veličina Islanda.
