Simeon Stolpnik (nazvan još i Divnogorac ili Mlađi) je hrišćanski svetac, koji se rodio 521. godine, za vreme vladavine cara Justina Starijega i živeo do 592. godine.
Postoji više verzija žitija ovog svetitelja na grčkom jeziku, kao i gruzinski i arapski prevod. Rodio se u Antiohiji u trgovačkoj porodici. Otac mu je poginuo od zemljotresa i on je ostao sam sa majkom Martom, koja je kasnije takođe proglašena sveticom i njen dan se obeležava 4. jula. U šestoj godini života je otišao u planinu kraj grada Selevkije u Siriji ka igumanu Jovanu, koji je i sam bio stilit. Pod njegovim rukovodstvom se predao velikom podvigu posta i molitve na stubu u svojoj sedmoj godini.
U hrišćanskoj tradiciji se pominje da je pretrpeo strašna iskušenja izazvana demonima, ali je primio od Gospoda i anđela veliku utehu i blagodat, te da mu se Isus Hristos javio u vidu lepog dečaka. Ipak, bez obzira na iskušenja i težak post koji se sastojao od vode i raskvašenog sočiva, u svojoj upornosti i podvizima je nadmašio i svog učitelja Jovana. Takođe, u hrišćanskoj tradiciji se pominje da je imao isceliteljske i proročke moći. Mnogi poklonici su dolazili da ga posete, između ostalih i antiohijski patrijarh Efrem (527—545).
Vremenom su mu podigli podesniji stub, ali se Simeon 541. preselio na Divnu goru, po kojoj je dobio nadimak, u blizini svoje rodne Antiohije. Tu je takođe boravio na stubu, a na tom mestu je kasnije sagrađen manastir. Pisao je teološke tekstove, a sačuvana su i dva njegova pisma.
Postoji nekoliko rituala za koje se u narodu veruje da donose sreću.
Prema jednom od njih, danas neudate devoljke valja da naprave venac od cveća i spuste ga u reku ili potok. Ovaj ritual će im pomoći da do kraja godine nađu srodnu dušu i udaju se. Takođe, iz kuće danas valja tri puta iznositi đubre, kako bi se sprečio ulazak bolesti u dom.
